|
Medicina ili poezija? Nauka ili umetnost? Možda i oboje? Verovali ili ne odgovor se nalazi
u jednoj mladoj osobi. Ljubinko Petković, uspešni student Medicinskog fakulteta, stvaratelj
pesama od kojih vam zastane dah, završio je osnovnu i srednju školu u Bijeljini. Ljubinko je
jedan od onih retkih ljudi koji u ovom surovom svetu, poštoju, razumiju, stvaraju i vole.
Da li možeš da mi kažeš nešto više o samim počecima pisanja poezije, i šta te je podstaklo
da počneš da pišeš?
- Književnost i poezija , kao dete velike majke književnosti, su me još od malih nogu privlačili.
Svoje prve stihove napisao sam kao osnovac,ali uvek kažem da je pesnika u meni probudila
moja draga Gimnazija. Jednostavno kao gimnazijalac imao sam priliku da stičem nova znanja,
da više čitam i da tako pronađem još mnogo zanimljivih simbola i reči koje sam kasnije provukao
kroz stihove. Jednostavno, tražio sam idealnu formu, idealan način, da svoja razmišljanaja
uobličim, sačauvam i da ih pokažem drugima. I eto omađijan , tom neverovatnom magiijom
pozije još uvek sam u njenom naručju.
O čemu najviše voliš da pišeš?
- Obično pišem o svetu koji me okružuje. O vremenu, prostoru u kome živim, ljudima koji
prolaze kroz moj život. Cilj mi je da svojom poezijom skrenem pažnju na mane i vrline kako
savremenog čoveka tako i sveta u kome taj čovek živi. Naravno, ljubav je uvek najlepša
inspiracija. Volim da pišem o ljubavi, o onim devojkama koje su zbog pre svega svoje
originalnosti i gracioznosti zaslužile mesto u stihu a samim tim i jedan vid besmrtnosti.
U svetu u kome većina ljudi želi da bude kopija nekoga ko je uspešan popularan i bogat,
u kome definitivno popularnost postaje najveći i najopasniji porok, jer su ljudi spremni na
sve samo da se priča o njima , pisati o ljudima koji žive svoj život, koji ne pate od tih
demona modernog doba i koji jednostavno svoj put grade
zahvaljujućujući svojim kvalitetima zaista je čast, ali i hrabrost.
Znam da je jedna tvoja pesma doživela, da kažem, Evropsku turneju. Možeš li mi reći
nešto više o tome?
- Zahvaljujući svojim prijateljima iz NVO PRONI , pre godinu dana saznao sam za zanimljivi
projekata Mađarskog kulturnog centra Tuzrakter , " Art against discriminacion" u okviru
koga mladi umetnici iz cele Evrope svojim delima ukazuju na diskriminaciju i bore se protiv nje.
Bez nekih velikih očekivanja , poslao sam svoju pesmu Beskućnik, na srpskom i engelskom
jeziku, i zasta sam se iznenadio kada sam nekoliko dana kasnije obavešten da je moja
pesma odabrana da bude deo ovog projekta. Zahvaljujući ovom projektu, moja pesma je
uz pesme drugih mladih pesnika iz Evrope, prezentovana u nekoliko evropskih gradova ,
što je zaista velika čast. Pesma je kasnije objavljena u Antologiji ovog projekta , a organizatori
su me obavestili da će sve pesme koje su ušle u Antologiju biti prevedene na mađarski tako
da će se školarci širom mađarske upoznati sa njima. Pored, toga dobio sam i poziv za
gostovanje u njihovom kulturnom centru i nadam se da ću u skorijoj budućnosti
imati priliku da posetim Budimpeštu i kulturni centar Tuzrakter.
Da li planiraš u skoroj budućnosti da izdaš knjigu?
- Naravno. Ja već imam tri zbirke, nažalost još uvek neobjavljene. Jednostavno finasijska
situacija najviše utiče na činjenicu da ni jedana od njih nije "ugledala svetlost dana".
Bogu hvala pojedine pesme su obljavljivane u književnim časopisima i zbornicima i antologijama
nekoliko pesničkih konkursa, tako da sam se na taj način uspeo da probijem
led i da se kao mladi pesnik pokažem nekoj široj čitalačkoj publici. Nadam se da ću uspeti
da u skorjie vreme ,objavim bar jednu od zbirki. A ovoh dana počinjem i sa stavarnjem pesama
za novu, četvrtu zbirku pesama. I, na kraju, možeš li mi reći koja ti je pjesma najdraža?
- Pa teško je izdvojiti jednu od pesama i reći da mi je to najdraža pesma. Svaka od njih je jedan
deo mene jedno moje osećanje ili misao, ali ako bih morao da kažem da postoji neke pesme koje
bih izdvojio od drugih, prvenstveno iz razloga što su te pesme ili objavljene ili su najbolje doprle
do čitalaca, onda su to: Ja - kao prva objavljena pesama, Beskućnik- zbog svoje evropske priče,
Crkva , Vidno skriveno, Suvenir jedne mladosti i Pismo za Madam.
Beskućnik
Vetrom zaborava, vetrom prošlosti,
Donesen u mračni, namrgođeni grad,
Vetrom tuge i izgubljenosti,
Donesen u život, obećen jad.
Na pustoj mokroj ulici
Uz vernost psa i škripu zubi,
Izvan vremena beskućnik spava
Blizu Boga, daleko od ljudi.
Pouper
With wind of oblivion, with wind of past
He was brought in dark and gloomy town,
With winds of sorrow he got lost,
In shabby life he fell down.
In waste street, on wet sidewalk
Jus with his dog, it gave him a word,
Pouper is sleepping out of time
Far off the people, near the Lord. |
Danas, 30. 11. 2011. godine u Omladinskom centru Vlasenica održana je projekcija filma "Uvozne vrane". Projekcija filma je održana u sklopu kampanje osvještavanja "Mladi, prošlost, budućnost i mir" , a u sklopu proekta "Mladi za mir".
Kroz kampanju "Mladi prošlost, budućnost i mir" koja se sprovodi kroz projekat "Mladi za mir",15. 11. 2011. održano je javno govorenje u Omladinskom centru Vlasenica.
